Baron, prvi kafić na Makiškoj strani Ade, do skoro je bio beogradska Mecca psihodelije. Za trensere, to je bilo svratište, i utočište, i škola, i mama i tata i... Jednostavno – Baron. U tom istom Baronu, ekipa koja je bila zadužena za puštanje muzike morala je da bude psychedelično obrazovana, šta god zli nitkovi i protuve imali da kažu. I ako mi u nedelju ujutru, nekada u Baronu a sada na Utopiji, vrti muziku jedna prijatna i urbana faca... ja sam tu, do kraja... i ne smetaju mi sve one rurbane face i odroni na podijumu.

Jedna ne-rurbana faca, DJ Cheda...

Čedo, bre, pa KO SI TI?

Ja sam Nikola Ljubotina, Čuburac, student, osoba koja je sebi zadala zadatak da se probije u svetu muzike i DJ-inga, a u tome će i da uspe!

I kako se plava kosa i grudnjak kotiraju na našoj trance sceni?

Nisam uvek imala plavu kosu, a i ne nosim grudnjak, hehe. Šalim se, nosim, tu i tamo. Pa evo već treću godinu za redom učestvujem na festivalu „Ovo je moj grad“, među devet najrenomiranijih beogradskih trance dj-artista. Ne mogu da kažem da je to zato što sam ženskog pola, ali fakat je da sam ja jedina žena koja se afirmisala kod nas u toj sferi umetnosti. Možda druge devojke nisu dovoljno jake, možda se ne bore, ne istraju...

U istoriji umetnosti nema ni približno žena koliko muškaraca koji su osvajali svet svojim umom i kreacijom. Na beogradskoj sceni elektronske muzike, međutim, postoji jedna devojka od 23 leta koja se već sedam godina „lakta“ i egzistira u muškom svetu domaćeg trance dj-inga. Slatka je, umiljata i nadasve prijatna. A plavuša. DJ Dya...

I od kada furaš sa Psihodelijom? Srećna ljubav, ne?

Počeo sam da se bavim DJ-ingom pre nekih 6 godina, ali sam trance slušao, da bih ga zavoleo, i ranije. Tada nismo imali miksete i plejere i sve ono sa čime klinci danas prave prve korake, već smo sve radili iz ljubavi prema muzici i... peške. Danas mi se desi da odradim i poneku house žurku, povodom zbog radi keša, ali trance će uvek biti taj za koji ću da kažem – to je to!

A šta te fascinira u trensu?

Najviše gotivim francuski trance, taj melodični fazon koji vozi i čini žurke veselijim, a čiji 3-D elementi sve to dovode na jedan viši nivo. Tu bih izdvojio Lestata (Talamascu) i Silicon Sound kao predvodnike tog „galskog“ pokreta. S druge strane, ne gotivim Ruse i južnoafrički trance, ne gotivim acid muziku i mrak koji prati taj fazon LSD-a, tipa Kindžadža. Kod nas, za mene najbolji DJ je Stole iz Xperimenta, a od producenata Aki i Nikola. Ovaj poslednji, po meni, pravi savršenu muziku za žurke.

Šta za tebe predstavlja Isus Hrist razapet na krstu?

Te stvari ne mogu da izrazim rečima... Religiozna sam možda i više od prosečnog čoveka u Srbiji, ali u svom unutrašnjem duhovnom svetu, ne pokazujem to kao pomodari koji poste i drže se tih pravila bez da uopšte znaju šta i zašto to čine. Ja ne postim, sem kad mi mama kaže da treba, hehe, ali i inače u životu ne preterujem sa takvom vrstom zadovoljstva. Živim skromno, radim ono što volim, i jedem onoliko koliko mi je dovoljno... ništa preko toga.

A i ti si u ljubavi s muzikom, a? How come, how long, how much?

U ljubavi sa muzikom sam ceo svoj život. Moji roditelji su bili muzičari, a i par njihovih roditelja, tako da sam uz muziku rasla i srasla. Išla sam i u sve muzičke škole, završila za flautu kao najbolji đak, od trinaeste godine se bukvalno saživela sa elektronskom muzikom. Prvo sam slušala hip-hop neko vreme, da bih onda jednog dana ušla u Industriju i jednostavno se zaljubila u trance, pronašla sebe u toj priči. U 17. godini sam počela da vrtim prvo na gramofonu i pločama, potom i u eri CD player-a. I tako...

Pa kako se oseća Snežana među svim tim patuljcima?

Ali ja se među svim tim muškarcima i ne osećam kao žena, kao drugačija. Koliko u nekim stvarima jesam bila povlašćena kao devojka, toliko sam i sama morala da istrajem i potrudim se bar koliko i svi oni, muškarci. A i publika, koja me je tada gledala kao prvu ženu dj-a u životu, prihvatila me je na najbolji način. Naravno, ima među publikom i žena, koje su u poslednje vreme zaista postale čudne, ljubomorne, pune zavisti... A ja sam samo jedna obična devojka, kao i sve one, i nemam ništa od onoga što neka veća imena dj-inga imaju...

Slabiji pol?

Misliš, nežniji pol? Pa, do skoro sam bio u vezi dugoj 3 i po godine... ali od skoro sam slobodan i dostupan, hehe. Imam nešto poput veze s jednom devojkom van Beograda, ali mislim – telefonske veze. Inače, volim lepe žene, a naročito one mene, hehe.

Kako bi startovao Nju na žurci?

Izvini, svidjaš se mojoj drugarici...

Xperiment?

Najbolja trance organizacija kod nas, sa najviše dobrih žurki i kvalitetnog zezanja. Stole je trenutno i objektivno najbolji DJ na našem tržištu, dok su Buca i Max legende ove naše scene. Ovaj poslednji, nezaobilazna je stavka za sve vrste chillova i aftera. Zaista bih jednog dana voleo da saradjujem s njima i Xperimentom.

A zašto ne Goasapiens?

Ja sam u prijateljskim odnosima sa ljudima iz obe organizacije, svi su mi dragi, ali uz Xperiment sam odrasla, od njih naučila sve što znam i sa njima uvek odlično saradjivala. Nekada davno, kada Goasapiensi još nisu ni radili, od Xperiment-ovih žurki je sve ovo i počelo...

A koji strani trance artisti su imali najveći uticaj na tvoju muziku, ili tvoj set koji vrtiš na žurci? Koga najviše ceniš?

Ja bih najviše volela da puštam baš onu muziku koja se meni svidja, ali takve muzike je malo. Najviše gotivim fazon koji radi Man With No Name, ali on izdaje jako retko. A ako moram da biram od onoga što postoji, tu bih svrstala Domestic, Pixel, Wrecked Machines... Naravno, tu su i moji favoriti – Etnica i Hallucinogen. Etnica je uvek imala jako veliki uticaj na mene, i produkcijski i kao dj-set. Obožavam Max Lafranconija!

Psychologic?

Psychologic, to smo Dya, Aca, Boki i ja. Ali možda i napustim tu ekipu i vratim se na staro i sopstveno ime – PsychoActive. Još neko vreme, do godinu dana, daću šansu ovom zajedničkom projektu, a onda... možda se udružim sa Lukom (SePsy). Možda, videćemo...

Da, možda...

Ali sigurno je jedno – neki od najjačih beogradskih aftera svih vremena bili su u Baronu na Adi, a radio ih je ovaj dečko. Sećam se, afteri posle Goa Gilla na Kolosu, ili CPU-a na Topčideru... Baron krcat, trenseri u flešu, stanje – redovno.

I jedna ne-rurbana faca na pijedestalu za miksetom – DJ Cheda.

Čuburci, idemo!

DJ Dya, u jednom dahu, KO SI TI?

Ja sam jedan veliki borac, možda ponekad malo naivna, ali držim se još uvek...

I na koncu – realno – da li ti je nedostajalo muško spolovilo da u životu stigneš dalje?

Ne. Za mene ovo nije muški svet, nas žena ima više nego vas muškaraca. Problem je što postoje mnoge žene koje vole da se prenemažu i u horu kukaju kako su diskriminisane i potlačene... dok to uopšte nije tačno. Samo se nisu dovoljno potrudile. To je sve.

Ne dešava mi se često da ostanem bez teksta. Ovog puta jesam. Što zbog prirodno lepog lica i preslatkog osmeha, što zbog pozitivnog i zdravog razmišljanja i stava. Ova devojka prodaje majice u trance shopu. Ova devojka stvara i vrti muziku za miksetom.

Ova devojka zrači u prečniku od deset metara, i za pultom i za pijedestalom.